ZAGAĐENJE VAZDUHA
Danas, nije problem samo u vazduhu koji udišemo kad smo napolju nego i u vazduhu koji udišemo kad smo na poslu ili kod kuće. Ovo su mesta na kojima bismo trebali da se osećamo bezbedno i sigruno. Ovaj problem nam ugrožava zdravlje. Zagađenje vazduha utiče na sve nas. Ne možemo više ovo da poričemo. Okruženi smo zagađivačima i toksičnim supstancama kad dišemo, posebno kad smo kod kuće!
PROVODIMO OKO 90% VREMENA U ZATVORENOM PROSTORU
To znači da 90% vremena provodimo dišući reciklirani vazduh. Reciklirani vazduh, koji nastaje radom standardnih ventilacionih sistema ,sadrži prašinu, buđ, bakterije, viruse, duvanski dim, razne hemikalije i druge toksine koji se umnožavaju sa ponovnim izduvavanjem vazduha! Nivo zagađenosti vazduha u našim domovima može biti 2,5 do 100 puta gori od vazduha napolju! Sa svakim udisajem, udišemo oko 40 000 do 75 000 čestica prašine.
Jedan gram prašine sadrži 700 miliona različitih čestica, zajedno predstavljaju veliku pretnju po naše zdravlje.Sa evolucijom, naš organizam je naučio da se bori sa prašinom ali današnja prašina ima totalno drugačiju strukturu i veoma je štetna. EPA je uvrstio vazduh lošeg kvaliteta u zatvorenom prostoru u 5 najvećih rizika po javno zdravlje, kad je u pitanju zagađenost životne sredine.
POSLEDICE SE MOGU JAVITI I PAR GODINA POSLE IZLAGANJA ZAGAĐENJU
Da li ste nekad patili od učestalih glavobolja, prehlada ili kašlja mesecima? A od kožnih alergijskih reakcija? Da li patite od vrtoglavice i umora i posle dobro prospavane noći?
Ovi simptomi se veoma lako mogu prepisati drugim faktorima ili da prođu neprimećeno. Lekovi koji se izdaju bez recepta kao što je na primer aspirin ili lekovi za prehladu mogu zamaskirati i sakriti ove simptome, a da uzrok pri tome ostane neutvrđen. Drugi simptomi:
- Uporan kašalj, zapaljenje konjuktive,glavobolja
- Umor, vrtoglavica, kožne alergije, slabost
- Javljanje astme, česte infekcije gornjeg respiratornog trakta.
Izloženost rastvarivačima, sredstvima za čišćenje, pesticidima, i drugim promenjivim organskim jedinjenjima, može prouzrokovati ove simptome, kao i mučninu, epistaksu i dispineu. Teški metali u atmosferi, olovo i živa, mogu da pogode gastrointestinalni trakt i izazovu grčenje mišića i drhatavicu, slabost,promenu ličnosti, gubljenje čula sluha… lista se dalje nastavlja!
Biološki zagađivači kao što su dlake životinja, buđ i grinje pomažu u širenju bolesti I infekcija. Takođe mogu izazvati zatezanje u predelu grudnog koša i rinitis.
Možemo se razboleti i ako za grejanje koristimo peć, grejalicu ili kamin. Vrtoglavica, glavobolja, iritacija oka i povećana učestalost angine kod osoba sa koronarnim srčanim oboljenjem, kao i mnogi drugi već pomenuti simptomi, mogu biti prouzrokovani pomenutim izvorima sagorevanja.
DA LI ŽIVITE SA PUŠAČEM?
Zagađenje prouzorkovano duvanskim dimom ili pasivnim pušenjem, čak su štetnijij od samog pušenja. Iritacija konjuktive, hrkanje,pogoršanje stanja pacijenata koji pate od hronično-respirativnih bolesti, srčanih bolesti i raka predstavljaju zdrastvene rizike pasivnog pušenja, posebno kod dece.
SINDROM BOLESNIH ZGRADA
Kako tehnologija napreduje, gradimo nove i luksuznije zgrade ali sa jeftinijim materijalima- nova bolest je zabeležena. Svakodnevno udišemo visoke količine toksičnih supstanci koje isparavaju sa opranih podova, tepiha, potom od plastike, nameštaja, farbe, lakova, lepkova, novih građevinskih materijala, sintetičkih tkanina. Procenjuje se da oko 60% zgrada u SAD imaju sindrom bolesnih zgrada, uključujući čak i zgradu njihovog ministarstva za zaštitu životne sredine!
Sidrom bolesnih zgrada izaziva učestao kašalj, iritacije, glavobolje, umor, vrtoglavice, alergijske reakcije, slabost, astmu i respiratorne infekcije.
LOŠ KVALITET VAZDUHA U KANCELARIJAMA
Čak 20% radnika tvrdi da su manje efikasni na poslu zbog simptoma koje ovaj sindrom izaziva. Jedna petina zaposlenih ne može da funkcioniše i ispuni svoj pun potencijal zbog lošeg kvaliteta vazduha u radnim prostorijama! Broj ljudi koji pate od astme se u poslednjih 10 godina povećao za 50%. Prema procenama, oko 14,5 miliona zaposlenih i oko 14 miliona dece na godišnjem nivou mora da izostaje sa posla ili škole usled zdrastvenih problema koje astma izaziva.