1. Kada difuzna svetlost (koju emituje halogena sijalica) stupi u interakciju sa Brusterovom optičkom jedinicom, ona se reflektuje i pretvara u vertikalno linearno polarizovanu svetlost (VLPS).

PREUZMITE BIOPTRON HPL BROŠURU

2. Kada takva VLPS prođe kroz Tesla Hyperlight Optics®, ona postaje jedinstvena, savršeno uređena hiperpolarizovana svetlost pod nazivom Kvantna Hipersvetlost.

VLPS stupa u interakciju sa C60 (koji je integrisan u optiku), pri čemu C60 tvistuje skoro nezamislivom brzinom od 18 milijardi puta u sekundi. C60 se odbijaju jedan od drugoga bez frikcije (paramagnetna i dijamagnetna svojstva). Kao posledica interakcije VLPS sa tvistujućim C60, fotoni VLPS menjaju svoju orijentaciju:

a. 20 šestougaonika u C60 poprimaju Faradejev efekat (ravan polarizacije fotona rotira u sestougaonicima) i

b. 12 petougaonika u C60 poprima efekat Fibonačijevog niza (ravan polarizacije fotona rotira i tvistuje u svim pravcima u petougaonicima).

Dakle, električna ravan polarizacije fotona menja poziciju, postepeno, od vertikalno linearno polarizovane svetlosti (VLPS) u hiperpolarizovanu svetlost koja ima kružnu polarizaciju (levi i desni smer) i linearnu vertikalnu i horizontalnu polarizaciju („fotoni raspoređeni u vidu semenki suncokreta”). Ovaj jedinstveni obrazac fotona, uređen prema Fibonačijevom zakonu, ima idealnu energetsku strukturu i simetriju koja je potpuno kompatibilna sa našim biološkim strukturama.

Zahvaljujući svojoj kvantnoj prirodi, Kvantna Hipersvetlost je nezaustavljiva i bezgranična, prostirući energiju, informaciju i frekvenciju preko nekovalentnih veza tzv. „Living Matrix-a” odnosno životne matrice biomolekula, ćelija i organa u organizmu.

Na osnovu rezonantnih principa, Kvantna Hipersvetlost održava i uređuje poremećene biološke strukture, dovodeći ih u homeostazu (prirodno, zdravo stanje).

Po učenju kvantne medicine, ukoliko dve energetske strukture poseduju isti tip simetrije, ona struktura koja je savršenija (Kvantna Hipersvetlost), preneće svoju energiju odnosno informaciju narušenoj energetskoj strukturi (biostrukturi), harmonizujući i regenerišući je na kvantnom nivou.

Tesla Hyperlight Optics® (nanofotonski fulerenski filter) generiše hiperpolarizovanu svetlost od 400 nm i 10% energije, koja se polako povećava do 459 nm i 40% energije, a zatim do 480 nm i 80% energije, čime dostiže maksimum od +/- 550 nm.

Ona ima rotaciono-vibracionu energiju nanofotonskog materijala sa 16 vršnih vrednosti u opsegu od 3000 nm do 15000 nm. Postoje tri karakteristične vršne vrednosti: 5811 nm (0,0133 eV), 8732 nm (0,0268 eV) i 13300 nm (0,0181 eV), koje značajno utiču na kvantno stanje bioloških struktura (konformaciono stanje biomolekula).

U nastojanju da unapredi medicinski aparat BIOPTRON® i svetlosnu terapiju učine još delotvornijim, Bioptron tim stručnjaka na čelu sa naučnikom prof. dr Đ. Korugom, patentirao je Tesla Hyperlight Optics® (Nanofotonski Fulerenski Filter), zasnovan na nanofotonskom materijalu fulerenu C60.

Uz korišćenje patentirane i zaštićene tehnologije, Tesla Hyperlight Optics® je izrađen od naročitih polimera koji sadrže molekule C60, sto čini Zepter International i BIOPTRON® AG pionirima u tehnologijama budućnosti: nanotehnologiji, kvantnoj optici i kvantnoj medicini.

C60 je alotropska modifikacija ugljenika, otkrivena 1985. godine kada je pukom igrom slučaja laserski sintetizovan molekul C60. Za ovo otkriće su naučnici Harold Kroto, Robert Kerl i Ričard Smoli 1996. godine dobili Nobelovu nagradu.

Ugljenik, zajedno sa vodonikom, kiseonikom, azotom, fosforom i sumporom, čini osnovu biološkog života i predstavlja neophodni sastojak gena, proteina, lipida i drugih važnih biomolekula, što ga čini veoma važnim hemijskim elementom.

C60 je jedna od osam prirodno stabilnih formi ugljenika - najpoznatije su grafit i dijamant.

Fotografija C60 koju je snimio prof. dr Đuro Koruga sa svojim timom istraživača pomoću skenirajućeg tunelskog mikroskopa (STM), u Nanolaboratoriji Univerziteta u Beogradu (1992.), potvrđuje kvantno-mehaničke jednačine koje se odnose na šestougaone otvore na molekulu C60.

Zašto je C60 značajan za naš organizam?

„Ako želite da otkrijete tajne univerzuma, razmišljajte u smislu energije, frekvencije i vibracije”-Nikola Tesla Molekul C60 gradi molekularnu kristalnu formu koja po svojoj simetričnosti spada u najviši rang uređenosti, odlikujući se posebnim energetskim karakteristikama. C60 je molekul koji je sazdan od 60 atoma ugljenika raspoređenih u geometrijski oblik poznat kao zarubljeni ikosaedar, koji se sastoji od 12 pravilnih petougaonika i 20 pravilnih šestougaonika. Njegovi pentagoni generišu harmonične procese, a struktura heksagonalnog dela je zadužena za stabilnost molekula. Zbog tih svojih kvantnih svojstava, C60, bez preterivanja možemo da nazovemo minijaturnim nanogeneratorom: C60 je u stanju da ponovo uspostavi ravnotežu i sklad energetskih procesa u biološkim strukturama. Ukratko, on može da uskladi rad ćelija i dovede ih u zdravo prirodno početno stanje - ekvilibrijum.

Kvantna Hipersvetlost ima energetsku uređenost fotona podudarnu sa energetskim strukturama naših tkiva. „Prepoznavanje” Kvantne Hipersvetlosti i tkiva, organizovanih na isti način, u njihovoj interakciji dovodi do harmonizacije poremećenih procesa u organizmu.

Razlika između VLPL svetlosti i HPL svetlosti na primeru dejstva na molekule vode u ljudskom telu.

PREUZMITE BIOPTRON HPL BROŠURU

a) Dejstvo VLPL svetlosti na molekule vode - FIZIČKI NIVO

Voda u čaši razlikuje se od vode u našem organizmu pošto je popijemo. Voda u čaši u atmosferskom stanju i makroskopske zapremine, dok je voda u organizmu u mikro i nano zapreminama i učestvuje u složenim biološkim fizičko - hemijskim procesima.

Voda u čaši i voda u telu istog su hemijskog sastava, ali u različitim uslovima, pa im se i svojstva razlikuju. Voda u čaši je klasična tečnost koja stupa u interakciju sa zidovima čaše, njena zapremina je makroskopska, a temperatura je oko 25°C. Kada, međutim, voda dospe u naš organizam, njena svojstva se menjaju. Iz stanja čiste tečnosti voda prelazi u blago viskoelastično stanje, jer se nalazi u biološkom okruženju u kojem postoje intezivna, jako elastična pražnjenja po jedinici dužine i zapremine. Temperatura je približno 37°C, a zapremina je mikroskopska i nanoskopska.

Jedno od najznačajnijih uzajamnih dejstava u živom svetu jeste interakcija elektromagnetizma svetla i vode. To je jedan od najvažnijih fenomena u dijagnozi i terapiji našeg tela kao celine (holistički pristup medicini).

Ljudsko telo se sastoji od oko 70% vode, a 85,5 % ukupnog broja molekula čini vodonik. Kako starimo (ili kada smo bolesni), dipoli molekula vode gube sposobnost održavanja fizičkih parametara koji ostvaruju datu simetriju, tako da biološke strukture sa pozitivnim i negativnim površinskim nabojem ne uspevaju da pravilno ostvare interakciju sa molekulima vode.

VLPL svetlost na idealan način organizuje molekule vode tako što ih vraća u optimalni linearni poredak, čime utiče na to da lipidi u ćelijskoj membrani povrate svoje prirodno i zdravo stanje linearnog rasporeda i sklada.

Uz primenu BIOPTRON vertikalno linearno polarizovane svetlosti molekuli vode postaju bolje uređeni i simetričnije raspoređeni i proizvode elektromagnetni efekat na biomolekule, što je nužno za njihovo prirodno zdravo stanje i ravnotežu! Jedinstvena svetlost koja leči dodatno će uticati na ostvarenje savršenog sklada linearno raspoređenih molekula.

U prethodnom odeljku smo prikazivali izvanredno dejstvo VLPL svetlosti na vodu u telu: ova svetlost uređuje molekule i ostvaruje elektromagnetni efekat na biomolekule, što je osnovni preduslov za njihov povratak u prirodno stanje ravnoteže i pravilan raspored koji su neophodni za zdravlje.

b) Dejstvo HPL svetlosti na vodonične veze - KVANTNI NIVO

Dipoli molekula vode, već uređeni pod uticajem vertikalno linearno polarizovanog svetla, uz nanofotonski fulerenski C60 filter BIOPTRON koji omogućava hiperpolarizaciju, dovode do savršenog rasporeda veza molekula vode u telu koji je neophodan za efikasan prenos informacija u čitavom međućelijskom prostoru.

Hiperpolarizacija koju stvara BIOPTRON (prema Fibonačijevom zakonu) reguliše odnos kovalentnih i nekovalentnih vodoničnih veza molekula vode u telu i harmonizuje ih. Zapravo, ona prenosi informacije biološkim strukturama koje su uređene po Fibonačijevom zakonu. Prepoznaje ih i utiče na njih, savršeno harmonizujući sve procese i strukture (kolagen, elastin, klaritin i mikrotubule), što za posledicu ima efikasan proces lečenja.

Hiperpolarizovana svetlost deluje na kvantnom nivou, regulišući odnos između dva molekula vode. U skladu sa Fibonačijevim zakonom, kada je odnos između kovalentnih vodoničnih veza i nekovalentnih vodoničnih veza u odnosu X:1, oni stvaraju savršeno uređene i usklađene lance klastera vode koji su u stanju da prenesu informaciju o C60 u obliku tvistovanog toroida kao energetskog obrazca hiperpolarizovane svetlosti.

Oscilacije biomolekula su određene njihovom simetrijom, a ugaoni moment fotona HPL svetlosti uređen je istom simetrijom (savršenstvo teži savršenstvu, obrazac teži obrascu). Ova izvandredna kvantna osobina omogućava skladištenje savršeno harmonizovanih molekula vode u našem telu, što nas dovodi u ravnotežu.

HPL svetlost deluje tako što se širi na celo telo usled neograničenog prenosa informacija preko mreže nekovalentnih vodoničnih veza kao soliton („efekat domina’’ uz princip dejstva linijom najmanjeg otpora).

c) Dejstvo HPL svetlosti na vodonične veze u klasterima - KVANTNI NIVO

HPL svetlost uređuje klastere molekula vode unutar tela i uređuje veze između molekula vodonika u vodenim klasterima u obliku tetraedra sastavljenim od najviše 5 molekula i reorganizuje ih u vodu hiralne petougaone strukture slične simetriji dvostruke spirale DNK, odnosno obliku koji podseća na cvet suncokreta.

Uopšteno govoreći, dubina do koje svetlost prodire zavisi od njene talasne dužine i vrste tkiva.

PREUZMITE BIOPTRON HPL BROŠURU

Dubina prodiranja difuzne svetlosti
Difuzna svetlost je haotična, a elektromagnetna polja njenih fotona su neuređena. Ovaj „haos’’ prenosi se i na molekule vode i njihove dipolne momente, kao i na biomolekule i njihove pozitivne i negativne naboje (njihovo spajanje ponovo stvara dipolne momente). Difuzna svetlost prodire plitko: od oko 100 mikrona do 2 - 3 mm dubine; njeno prodiranje je ograničeno i ne izaziva efikasan terapeutski efekat: difuzna svetlost doprinosi popravljanju neravnoteže, ali nije od velikog značaja za lečenje.

Dubina prodiranja i efikasnost HPL svetlosti

Zbog Fibonačijevog zakona, dipolni momenti, biomolekuli i elektromagnetizam u tkivu imaju isti raspored kao fotoni HPL svetlosti: ova svetlost je po samoj svojoj prirodi sposobna da održava i popravlja neravnotežene biomolekule i tkiva. HPL svetlost je u stanju da lokalno prodre do dubine od 5 - 6 cm, ali u slučaju da je tkivo dobro raspoređeno kroz akupunkturne kanale, stvara se „efekat solitona” („efekat domina”): snop fotona HPL svetlosti teče od jedne akupunkturne tačke do druge preko istog kanala. Ako HPL svetlost teče u „paketima”, ove izrazito snažne oscilacije čitave grupe mogu da teku preko akupunkturnih tačaka i preko vodoničnih veza, biomolekula i vode u telu kroz čitav organizam!

Ovaj neverovatan tok se odvija prostiranjem kvantne talasne funkcije, a ne preko „klasičnih” talasa. Kvantna svojstva omogućavaju BIOPTRON hiperpolarizovanoj svetlosti da prodre bez ograničenja, uz pozitivan uticaj na biomolekule koji dele simetriju HPL svetlosti (mikrotubule, klatrin, kolagen, centriole), čime celo telo ulazi u homeostazu.

RASPORED ELEKTROMAGNETNIH POLJA FOTONA

Difuzna svetlost krećući se, reflektuje se pod brojnim uglovima. Ona prodire u telo plitko i nema značajniji uticaj na lečenje, a slabo utiče na biološke strukture, ćelije i organe. Ova svetlost nema pravilno uređenu strukturu fotona.

BIOPTRON linearno polarizovana svetlost (VLPL) poseduje linearno raspoređene fotone i stoga doprinosi regulaciji procesa koji dele istu linearnu strukturu (primera radi, linearni raspored vode u organizmu kroz dipolne momente, vlakna kolagena itd.).

BIOPTRON Hiperpolarizovana svetlost (HPL svetlost) ima savršen raspored fotona u skladu sa Fibonačijevim zakonom, i stoga omogućava harmonizaciju većine biomolekula i ćelija u telu. Φ2 (1.61803 ) + φ2 (0.61803) = 3

KLATRIN

„Da bi uticaj svetlosti na organizam bio optimalan, potrebno je da fotoni budu uređeni po simetriji kao i biomolekuli u organizmu da bi se brzo i efikasno ostvarilo prepoznavanje na prvi pogled." - prof. dr Đuro Koruga

PREUZMITE BIOPTRON HPL BROŠURU

Klatrin je veoma vazan  protein, odgovoran za dva ključna procesa: endocitozu i egzocitozu. Endocitoza je proces u kojem klatrin unosi potrebnu energiju/ hranjive sastojke u formi metabolita, hormona itd. u ćelije, radi pravilne intracelularne komunikacije i optimalnog funkcionisanja organizma. Egzocitoza je proces u kojem klatrin nakon upalnih procesa učestvuje u procesu eliminacije ostataka ćelije.

85% ljudskog tela ima istu idealnu simetriju kao HLPS: biomolekuli, lanci molekula vode, klasteri, klatrin, mikrotubule, kolagen, centriole, flagele i procesi bazirani na Gibsovoj slobodnoj energiji/negativnim jonima, voda 65%, proteini 15% i lipidi 5%.

Putem klatrina, uz pomoć rezonantnih principa, unosi se energija Kvantne Hipersvetlosti u ćeliju. Proces endocitoze je obavljen, ćelija je energetski „nahranjena”,  bez klasičnog izvora energije, dakle uz pomoć Kvantne Hipersvetlosti kao glavnog izvora energije.

Kvantna Hipersvetlost održava optimalno zdravlje i čuva ravnotežu celokupnog tela u skladu sa sledećim citatom koji odražava načela Fibonačijevog zakona: „SIMETRIJA biomolekula = SIMETRIJA uređenosti fotona”.