Pozovite prijatelja u Club Live 100

​KVANTNA kozmetika (Budućnost koja je počela)

​KVANTNA kozmetika (Budućnost koja je počela)
Alisino carstvo 

Ugao gledanja kvantne kozmetike, koju osmišljava i proizvodi kompanija „Cepter”, pristupa lepoti uvažavajući klasično, a dodajući joj novu dimenziju – doživljaj uzvišenog. Taj doživljaj nije trenutan kao kad ugledamo nešto izuzetno lepo (skladno), već doživljaj osećaja sopstvene lepote u harmoniji tela koju ostvaruju kvantni proizvodi. Jer oni, pored poboljšanog vizuelnog izgleda kože, bude osećaj blagodeti postojanja. Kvantni proizvodi deluju na nanokvantnom nivou na kožu, i to ne samo energetski, na klasičan način, već i energetski-informaciono, na kvantni način.  
"Đuro Koruga"
 

​KVANTNA kozmetika (Budućnost koja je počela)


Konvencionalna medicina, kao i savremene metode nege i očuvanja zdravlja i lepote, bave se lečenjem simptoma bolesti, odnosno tretiranjem posledica promena na nivou organa i organskih sistema. Takav pristup često ne daje zadovoljavajuće rezultate, jer ne deluje na uzrok promena, s obzirom da je za savremenu medicinu i kozmetologiju uzrok uglavnom nepoznat i nevidljiv, jer je fenomen života za nas još uvek "zapakovana tajna". Ali pouzdano znamo da promene koje mogu prerasti u oboljenja nastaju u ćelijama i biološkim molekulima, i da one treba da budu cilj delovanja u lečenju, nezi i podmladjivanju tela.

Šta je „omot paketa” tajne? To je ono što je dostupno našim čulima i što našom budnom svešću vidimo, osećamo i promišljamo. Naš makroskopski svet koji ima svojstvo klasičnog. Kao što znamo, on je sastavljen od atoma, koji se ne mogu opisati i razumeti zakonima klasičnih nauka, već kvantnim. Kvantna stanja osnovnih elemenata našeg organizma i njihova povezanost sa klasičnim stanjima jeste „zapakovana tajna” koju najpre moramo otpakovati, pa se tek onda njome baviti. Kada je u pitanju ljudski organizam, epiderm kože je „omot paketa”, a bazalna membrana istovremeno i klasični i kvantni entitet. Zato je koža biofizičko i duhovno ogledalo organizma, kao što je voda ogledalo neba i zemlje… 

Simoneta-Vespuci-(Sandro-Boticeli).png
Simoneta Vespuči (Sandro Botičeli) 

Lepo doživljavamo kao nešto što daje utisak sklada, kao vizuelni ili akustični doživljaj. Međutim, ljudsko biće se može, ako je nešto izuzetno lepo, tj. ako u sebi krije još jednu dimenziju svog postojanja, doživeti i kao uzvišeno. Kvantna kozmetika upravo to omogućuje, jer dovodi u sklad stanje kože sa suštinom postojanja, kvantnim stanjima našeg organizma. Koža i naše mentalno/ emotivno biće stupaju u neposredni odnos, osećaju jedno drugo i tako stupaju u energetsko-informacioni rezonantni sklad. Tako nastaje ne samo doživljaj vizuelne lepote, nego i osećaj uzvišenosti. 

Promena ugla gledanja 

Od antičkih vremena do danas gledali smo na lepotu samo na klasičan način. Posmatrana je iz ugla vizuelnog doživljaja tela, nekog predmeta ili umetničog dela. Kozmetika je bila u funkciji vizuelne lepote lica ili tela, a preparati su služili prevashodno da se ublaže oštećenja, prikriju nedostaci ili istaknu delovi tela da lepše izgledaju. 

Ugao gledanja kvantne kozmetike, koju osmišljava i proizvodi kompanija „Cepter” (Zepter), pristupa lepoti uvažavajući klasično, a dodajući joj novu dimenziju – doživljaj uzvišenog. Taj doživljaj nije trenutan kao kad ugledamo nešto izuzetno lepo (skladno), već doživljaj osećaja sopstvene lepote u harmoniji tela koju ostvaruju kvantni proizvodi. Jer oni, pored poboljšanog vizuelnog izgleda kože, bude osećaj blagodeti postojanja. Kvantni proizvodi deluju na nanokvantnom nivou na kožu, i to ne samo energetski, na klasičan način, već i energetski-informaciono, na kvantni način. Taj fenomen sa dejstva klasičnog i kvantnog naziva se fraktalno dejstvo, a uspostavlja se u organizmu tokom embriogeneze. 

Naše telo je sastavljeo od atoma, najviše po broju/masi ima vodonika 63% (10%), kiseonika 25,5% (65%), ugljenika 9,5% (18%), azota 1,4% (3%), fosfora 0,22% (1,1%) i sumpora 0,04% (0,2%). Ovih šest elementa ulaze u sastav DNK, RNK, proteina i vode, dok svi ostali elementi uključujući kalcijum, magnezijum, kalijum i druge čine manje od 0,1%. 

Tales-(History-and-biography-com).png
Tales (History and biography.com)

Smatra se da je život sazdan na ugljeniku, koji omogućava brojne kombinacije molekula, a da vodonik i kiseonik čine 88,5% našeg organizma. Poreklo ova dva elementa je različito: vodonik je rezultat stanja i dejstva celog Univerzuma, dok se kiseonik stvara lokalno u zvezdama. Drugim rečima, naše biće je kosmičko i zvezdano sa kvantnog aspekta, a zemaljsko sa klasičnog aspekta. Obzirom na to da je molekul vode sastavljen od dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika, i da čini oko 70% našeg organizma, možemo reći da je Tales (antički mislilac, živeo 500 godina pre nve ere) bio u pravu kada je rekao da je voda (njen princip) osnova svega postojećeg (sve je nastalo iz vakuma Univerzuma, kao što su vodonik i helijum, i kasnije u razvoju Univerzuma od atoma koji su se formirali u zvezdama). 

Današnja medicina se pretežno bavi lečenjem simptoma bolesti, odnosno lečenjem na nivou tkiva, organa i sistema organa. Glavni izazov predstavlja, međutim, lečenje uzročnika bolesti na nivou ćelija i molekula. U atomima, molekulima i ćelijama preovlađuju kvantni fenomeni, u organima i sistema organa klasični. Do preklapanja dolazi u tkivima, gde su u različitim srazmerama zastupljeni i kvantni i klasični fenomeni. 

Svi organi koji imaju epitelna tkiva, a posebno koža, poseduju sinergetske klasično-kvantne osobine. Koža ima još jednu posebnu ulogu u odnosu na epitelna tkiva unutrašnjih organa: ona štiti organizam od štetnih dejstava iz okruženja i predstalja granični sloj između organizma i okoline (eko sistema). Zašto je koža toliko važna? Odgovor je iznenađujuće jednostavan, a princip dejstva izuzetno moćan. Naše telo nastaje od jedne oplođene jajne ćelije koja je osnovni kvantni i klasični informacioni entitet. Ona se deli stvarajući nove ćelije tako da informacioni genetski sadržaj ostaje u nukleusu (jedru) svake ćelije (princip samosličnosti), a citoplazma i membrane se specijalizuju da bi se izgradile svako tkivo, zatim i organe. 

Taj proces, poznat kao embrigeneza, jeste multifraktalni – jedan od tri ključa koji otključavaju bravu vrata što vode do tajne funkcionisanja organizma („zapakovane tajne”) i našeg doživljaja lepog i uzvišenog. Drugi ključ predstavlja kvantno-klasični informacioni proces našeg tela. Kao što je pomenuto, ljudski organizam, kao i sva materija u okruženju, sazdan je od atoma i molekula koji su prevasodno kvantne prirode, a tkiva i organi, poput kože, sazdani su od vode, biomolekula i ćelija u kojima se ostvaruje dominantno kvantno i sporadično klasično dejstvo. Treći ključ je saznanje da koža po svom embriološom poreklu ima dualni entitet, njen epidermis nastaje od ektoderma (od koga nastaje mozak, odnosno neuroni – primarno informacione strukture), a dermis nastaje od mezoderma (od koga nastaju glatko mišino tkivo, srce – primarno energetske strukture). 

​Organizacija-bazalne-membrane-i-oscilatorni-procesi-kolagena.png
Organizacija bazalne membrane i oscilatorni procesi kolagena 

Bazalna membrana, koja ima izuzetan značaj za fukcionisanje kože, pogotovo u interakciji sa okruženjem, nalazi se između epidremisa i dermisa. Osnova na koju naleže bazalna membrana je sastavljena od kolagena tipa I i III (koji se sintetišu u dermisu), a u samoj bazalnoj membrani se nalazi kolagen tipa IV i VII, upravan (pod pravim uglom) na vlakna kolagena koji čine osnovu (potku) bazalne membrane. Od usklađenosti oscilatornih procesa horizontalnih (tip I i III) i vertikalnih (tip IV i VII) kolagenih vlakana i njihovih peptidnih ravni, zavisi i funkcionalno stanje kože. Kolagena vlakna su nano-kvantno-klasične strukture – prečnika 1,5nm (nanometra) i dužine 265-300nm – ali su zato njihove peptidne ravni kvantni entiteti. 

Kolagen je jedan od najzastpljenijih proteina u ljudskom organizmu i u odnosu na sve ostale čini 40% ukupne mase. U koži je taj procenat mnogo veći, skoro 75%. U njegovom formiranju učestvuju tri glavne aminokiseline (glicin, prolin i lizin). U zavisnosti od redosleda aminokiselina postoji oko 28 različitih tipova kolagena, a oni u toj svojoj varijaciji mogu imati pored osnovne tri aminokiseline i još tri dodatne (valin, alanin i asparagin). 

Kompleksna-organizacija-kolagena-od-molekula-2nm-u-precniku-do-vlakana-0-5-mm.png
Kompleksna organizacija kolagena: od molekula 2nm u prečniku do vlakana 0,5 mm

Kada aminokiseline na ribozomima obrazuju bilo koji protein, pa i kolagen, tada dve susedne aminokiseline u biohemijskom procesu formiraju peptidnu ravan i sintetišu dva molekula vode koji formiraju metaboličku vodu (oko 10% od ukupne dnevne količine u organizmu). Peptidna ravan postaje biofizički entitet, a grupa atoma R (vezanih za ugljenik Cα) od aminokiseline koja nije ušla u sastav peptidne ravni, vrši po potrebi biohemijsku (ostvaruje kovalentne veze s drugim molekulima), odnosno biofizičku (jon-jon, jon-dipol, dipol-dipol i drugu) funkciju. 

Sekundarna struktura kolagena je α-helix, sa tri lanca vodoničnih veza (O…H), preko kojih se ostvaruje koordinacija oscilatornih procesa peptidnih ravni. Molekul kolagena je dugačak 280-300nm, s prečnikom od 1-2nm, a pakuje se u složeniju strukturu „žilu kolagena” sa zazorom od 64nm između molekula (slično zazoru na spoju železničkih šina). I to mu omogućava nesmetane oscilatorne dilatacije (inače bi dolazilo do deformacije strukture kolagena) usled oscilatornih procesa peptidnih ravni i samog molekula. 

Više „žila kolagena” (prečnika oko 100 nm) čini kolageno vlakno (1-20 mikrometara, μm), a one primarni snop vlakana kolagena (20-70μm), zatim sekundarni snop vlakana (70-140μm), tercijalni snop vlakana (140-200μm) i, na kraju, kolageni fibril (~500μm). Pakovanje „žila”, „vlakana” i „snopova” kolagena može biti dvojako: (a) prostorno-pentagonalno i (b) linearno-ravansko. Oba procesa su reverzibilna i predstavljaju dve različite funkcije kolagena. Jedna je strukuralno-energetska, potporna (linearno-ravanska), a druga je energetsko-informaciona za prenos signala (prostorno-pentagonalna). 

Tako, na primer, organizacija kolagena I i III kod bazalne membrane je tipa (b), linearno–ravanska (heksagonalno pakovanje), jer čini osnovu (potku) za bazalnu membranu. Kada treba da se prenese signal, u interakciji sa kolegenom IV i VII, tj. da se uspostavi pravilna konfiguracija bazalne membrane, tada sva četiri tipa kolagena prelaze u kombinovanu pentagonalno-heksagonalnu organizacionu strukturu. 

Pentagoni (dodekaedarska struktura) su dualni sa ikosaedarskim strukturama i oscilovaće na osnovu zakona zajedničke simetrije (simetrija stoji u osnovi ustrojstva prirode). Ako se oscilacije dešavaju u jednom pravcu (1D), zakon oscilovanja će biti spiralni (kao kod nautilusa). Ukoliko je oscilovanje u ravni (2D), tada sistem ima levu i desnu orijentaciju, a oscilatorne strukture moraju biti perpendikularne (pod pravim uglom, ⊥), što je slučaj sa kolagenima tipa [I,III] i [IV,VII] u bazalnoj membrane (princip suncokreta). 

Ako je proces oscilovanja kolagena [I,III] ⊥[IV,VII] poremećen, onda se u taj prostor ili u njegovu blizinu implementira 3D struktura sa ikosaedarskom simetrijom, i on se direktno ili preko vode reparira i vraća u prirodno stanje. 

Oscilatorni proces u proteinskom lancu ili bilo kojoj višoj hijerarhijskoj kolagenoj strukturi posmatra se u uređenoj trojci, tj. posmatraju se tri susedna elementa (prethodni-aktuelni-predstojeći). Ukoliko se posmatra oscilovanje peptidnih ravni kolagena, tada prva peptidna ravan (koja nosi naziv Gibbson, po američom naučniku statističke termodinamike Džosaji Vilardu Gibsu, a ima osobine kondenzata – više atoma se oscilatorno ponaša kao monolit), osciluje 865×1011s-1, druga sa 658×1011s1, a treća sa 533×1011s-1. Podelimo li sve tri vrednosti s trećom, dobijamo odnos 1,6/1,2/1. 

Međutim, kada signal putuje kroz kolagenu strukturu, na kraju kolagenog molekula dobiće se oscilacije čiji je odnos 2,7/1,6/1. Drugim rečima, signal koji je bio 1,6 tj. imao vrednost Φ, preneo se s početka na kraj molekula kolagena na bazi prenosa signala (informacije) po zakonu „e”, osnove prirodnog logaritma. Ali kada dođe do poremećaja ili se želi ubrzati proces, tada se to može otkloniti, odnosno pospešiti, dovođenjem strukture sa dodekaedarskom/ikosaedarskom molekularnom simetrijom. Značajnu ulogu u ovom procesu imaju vodonične veze u kolagenu, odnosno lanac kovalentnih i vodoničnih veza -Cα-N-H… O-Cα-N-; na isti način i u drugim proteinima i ostalim biološkim strukturama (DNK, voda i dr). Amidni deo (kovalentni) u lancu osciluje na 6,05μm, a vodonična veza osciluje na 43,27nm. Energija, pa i frekvencija amidnog dela u lancu, oko sedam (7±0.15) puta je veća nego energija vodonične veze. Usaglašavanje ovog oscilatornog procesa vrši se preko jednog fenomena, poznatog u nauci kao soliton. Postoji šest osnovnih tipova vodoničnih veza u biološkim strukturama. Kolagena vodonična veza je tipa N-H…O, dok je u interakciji vode i DNK tipa O-H…O(zbog toga što spoljni deo DNK sadrži fosfornu grupu s jednim od četiri kiseonika negativnog naelektrisanja). Unutar DNK (A=T i C≡G) vodonične veze su tipa N-H…Oili N-H…N-. Preko oscilatornih procesa voda i elementi koji su u vodi utiču na DNK preko fosforne grupe, dok DNK preko oscilatornih procesa vodoničih veza uspostavlja rezonantni odnos sa okruženjem, prevashodno s vodom, a preko nje i sa ostalim molekularnim struktrama u njoj. 

Dužina kovalentne vodonične veze O-H ili N-H je oko 0,099nm (s malim oscilatornim promenama), a dužina nekovalentne vodonične veze O…H ili N…H oko 0,161nm (takođe s malim oscilatornim promenama). Uzme li se dužina kovalentne vodonične kao jedinična lO-H=1±0,05 (u odnosu na nju se upoređujui sinhronizuju sve ostale veze među atomima u molekulu i među molekulima), tada je dužina nekovalentne vodonične veze lO..H=1.61±0.08. Njihov odnos iznosi Φ (Fibonačijev broj), što predstavlja osnovu za harmonizaciju odnosa veličina i proporcije dejstva i procesa. 

Do nedavno (1999.) se smatralo da je nekovalentna vodonična veza (O…H, odnosno N…H) klasična interakcija dva suprotna naelektrisanja (pozitivnog i negativnog) između davaoca i primaoca naelektrisanja. Eksperimentalno je pokazano, međutim, da se anizotropija naelektrisanja i momentum elektrona bolje slažu sa eksperimentom kada se proces opiše kvantnom Šredingerovom jednačinom, nego klasičnom Kulonovom jednačinom. Eksperiment je pokazao da kvantno stanje vodonične veze, u isto vreme, ima dve dominantne vrednosti dužine 0,161nm i 0,272nm. Kako je to moguće? U klasičnoj situaciji je nemoguće, ali u kvantnoj realnosti to je jedna od osnovnih osobina. Slično kao s kartom „as” – istovremeno je „1” i „11”, a koju će vrednost od ove dve stvarno imati, zavisiće od uslova: izabraće se ona što u datom trenutku više odgovara. Tako je i sa celokupnom kvantnom prirodom naše stvarnosti! 

U toj dinamici razmene naelektrisanja kod mnoštva nekovalentnih vodoničnih veza (O…H, odnosno N…H), vertikalnih (V) i horizontalnih (H) kolagena nastaju dve glavne oscilatorne situacije naelektrisanja: (f1) oscilacije naelektrisanja su sparene |0>, i (f2) oscilacije naelektrisanja su nesparene |1>. Kako učestvuje mnoštvo vodoničnih veza, a elektroni su kvantni entiteti, to dolazi do superpozicije ova dva moguća oscilatorna stanja naelektrisanja koja daju 4 oscilatorne situacije:[1] – niti sparena niti nesparena, [2] – i sparena i nesparena, [3] – niti sparena niti nesparena i [4] – i sparena i nesparena. 

Dakle, harmonizacija narušenog oscilatornog procesa kolagena tipa [I,III] koji osciluje horizontalno i kolagena tipa [IV,VII] koji osciluje vertikalno u bazalnoj membrani može biti ostvarena ako se na ove strukture deluje sredstvima koja imaju upravan (⊥) oscilatorni proces generisan zakonima ikosaedarske ili dodekaedarske simetrije u opsegu 5,5 -7,05μm. 


Devojka-sa-dva-lica”-(Instituto-Picasso).png
„Devojka sa dva lica” (Instituto Picasso) 

Vodonične veze 

Kvantni pristup naučnika prirodi imao je svoj odjek i kod umetnika. Tako je Pablo Pikaso 1937. naslikao portret koji je imao odlike kvantnog entiteta (glava sa istovremenim postojanjem dva lica). Isti je slučaj sa vodoničnom vezom, jer preraspodela naelektrisanja u O...H vezi i između donorskih atoma (O i/ili N) dovodi do ovog fenomena: javlja se par parova (logički kvadrat), osnova kvantne superpozicije, a Fibonačijeva relacija se ostvaruje kao ±1,618 i ±0,618. Naime, kod vodoničnih veza u isto vreme postoje obe Fibonačijeve vrednosti: ako je dejstvo (proizvod: sile, pomeraja i vremena dejstva) jednako ili približno Plankovoj konstanti (h=6.626×10-34 Js), tada je Fibonačijev proces kvantne prirode. 

Obeležimo li rastojanje O...H nekovalentne veze sa x, a rastojanje kovalentne veze O-H između atoma kiseonika i vodonika sa 1 (jedinična vrednost, kolika god ona bila) tada zbog dinamike naelektrisanja dolazi do oscilovanja sistema pa vodonična nekovalentna veza u odnosu na kovalentnu vodoničnu vezu osciluje po Fibonačijevom zakonu. 

Značaj nekovalentne veze u biologiji prvi je uočio dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, Lajnus Poling (1901 1994). koji je još 1939. napisao da je sistem vodoničnih veza u organizmu značajniji za njegovo funkcionisanje od bilo kog organa (srca, mozga, pluća itd.). Napisao je prvu knjigu iz kvantne hemije, ali ga, nažalost, naučna javnost nije dovoljno shvatila, pa da su vodonične veze ostale po strani sve do 1999, kada je eksperimentalno pokazano da pored klasične prirode (Kulonov zakon) one imaju i kvantne osobine. 

Lajnus-Poling-(Jutjub).png
Lajnus Poling (Jutjub) 

Voda u ljudskom organizmu 

Voda predstavlja izuzetak u prirodi, jer se odlikuje osobina drukčijim od većine materije; stoga kažemo da poseduje oko 40 „anomalija”. Na primer, dok se većina materije skuplja pri hlađenju, voda se širi. Razlog tome je reorganizacija njenih molekula, pri čemu glavnu strukturalnu mrežu formiraju nekovalentne vodonične veze. Snagu reorganizacije vodoničnih veza najbolje se ispoljava pucanjem vodovodnih cevi zimi. Voda je osnova života, u ćelijama je ima oko 70% – u svakom organu od 65 do 90%, što predstavlja oko 70% ukupne mase ljudskog tela. Voda nije samo sredina u kojoj se odvijaju biohemijski i biofizički procesi, već je aktivna u tim procesima: njeni elementi (atomi, joni, molekuli) imaju paramagnetne ili dijamagnetne osobine. Molekul vode u vakuumu je dijamagnetan, ali jedan mol vode može biti u jednom trenutku paramagnetan, a već u sledećem dijamagnetan. To zavisi od interakcije i organizacije vode u klastere, tj od broja sparenih i nesparenih elektrona. Eksperimentalno je potvrđeno da voda „diše”, odnosno čas je paramagnetna, čas dijamagnetna, a brzina reorganizacije vodoničnih veza je nekoliko femto sekundi fs(10-15s). 

Voda u našem organizmu se razlikuje od one u spoljašnjoj sredini. U biološkom okruženju, gde postoje intenzivna i jaka električna pražnjenja, a temperatura je oko 37°C, ona iz tečnog stanja prelazi u blago viskoelastično stanje. U eksperimentima je pokazano da može formirati „vodeni most” između dve posude na rastojanjuod 1cm kada su, u posudama u vodi na 22°C, uronjene elektrode pod naponom od 15kV. Kada se uporede spektri emisije „vodenog mosta” i vode na 37°C, oni se poklapaju u domenu 8-14μ. Imajući u vidu da je temperature ljudskog tela 36,7°C, to voda u domenu navedenog spektra, ima blago viskoelastično stanje. Poseduje, naime, i paramagnetna i dijamagnetna svojstva, a promena stanja se smenjuje na 14 i 28s, mada je vreme interakcije između slobodnih molekula vode nivoa 50 fs. Drugim rečima, voda „diše”: frekvencija smene paramagnetizam/ dijamagnetizam dešava se na 14 i 28 sekundi, kada se organizuje u klastere. 


Procentualna-zastupljenosti-vode-u-celiji-i-pojedinim-tkvima-ljudskog-organizma.png
Procentualna zastupljenosti vode u ćeliji i pojedinim tkvima ljudskog organizma

Molekul C60 

Molekul C60 (fuleren) sastoji se od 60 atoma ugljenika koji obrazuju 12 pravilnih petougaonika i 20 pravilnih heksaugaonika, raspoređenih u obliku sfere, zato predstavlja jednu od najsavršenijih do sada poznatih struktura s posebnim energetskim svojstvima. On ujedno ispoljava i klasična i kvantna svojstva, a kvantni dualizam mu omogućava da se ponaša kao i kao elektromagnetni talas i kao čestica. 

Kao i svetlost, voda poseduje talasno svojstvo i zato može izazvati efekat solitona. Talas koji pod određenim uslovima nastaje kao rezultat disperzije (širenja talasa različitih talasnih dužina različitim brzinama) i nelinernosti (promena intenziteta amplitude) stvara postojane lokalizovane oblike, koji se kreću konstantnom brzinom, predstavlja soliton. I to omogućava da se informacije čuvaju u dugom vremenskom periodu i da se prenose na velike udaljenosti. Solitonski efekat se javlja na nekim rekama, u morskim dubinama ili u atmosferi, a moguće je na ovaj način objasniti prenos signala u neuronima. 

U vodenoj sredini, u biološkim sistemima, fuleren indirektno deluje na udaljene molekule upravo preko ovog efekta. Molekul kolagena se vraća u prvobitno ravnotežno stanje, a zatim preko vodoničnih veza, uz pomoć solitona, vrši harmonizaciju međućelijskog prostora i šalje signal fibroblastima da sintetišu još kolagena, ako ovog molekula u datom trenutku i u određenom prostoru nema u dovoljnim količinama. 

Zbog neverovatno brze rotacije molekula (~18×109s-1), 12 pentagona i 20 heksagona, od kojih je sastavljen, menjaju položaj u prostoru proizvodeći četiri kvantna superponirana paramagnetna i dijamagntna stanja: paramagnetan-dijamagnetan, niparamagntaan-nidijamagnetan, paramagnetan-nedijamagnetan i neparamagnetan-dijamagnetan. Pomenuta četiri kvantna stanja u velikom broju molekula daju mnoštvo kombinacija za interakciju u ćeliji i vanćelijskom prostoru. 

Fuleren, inače, nije rastvorljiv u vodi, zbog čega je njegova primena u biološkim sistemima ograničena. Nakon dugogodišnjih istaživanja ustanovljeno je da se dodavanjem hidroksilnih grupa (OH) na površinu sfere povećava njegova rastvorljivost. Minulih decenija su tzv. funkcionalizovani fulereni, kao što su polihidroksi-fulereni, fuleroli ili fulerenoli, postali veoma interesantrni za izradu lekova i preparata za negu, jer su vodorastvorljivi. U toku su ispitivanja u kojima se koriste kao dostavljači lekova (drug delivery systems, DDS), hvatači slobodnih radikala i antioksidansi, i za ciljano snimanje u dijagnostici. U kozmetici se primenjuju protiv starenja (anti aging), za izbeljivanje kože ili uklanjanje celulita u hidratantnim preparatima za zaštitu od sunca i drugim. 


Organizacija-suncokreta-po-Fibonacijevom-zakonu-(gore)-i-zakon-oscilatornog-procesa-molekula-vode-pod-uticajem-oscilatornog-magnetnog-polja.png
Organizacija suncokreta po Fibonačijevom zakonu (gore) i zakon oscilatornog procesa molekula vode pod uticajem oscilatornog magnetnog polja 


Pomoću molekula vode i energije, a prema Fibonačijevom zakonu, stvoren je vodeni omotač oko molekula molekula fulerena, i tako je nastala NHS-nanoharmonizujuća supstanca, [C60(OH)24•2016H2O]F/f (US Patent 8,058,483 B2, 2011). Kompleks fulerena i vode je patentiran kao materijal dobijen funkcionalizacijom C60 molekula sa OH-grupama (C60(OHx) i dodatkom OH-grupa u slojevima vode C60(OH)x@(H2O)y. Ovi slojevi vode – voda u tečnom stanju (H2O)n, koji okružuje čvrstu fazu – nanostrukturu C60(OH)x vezani su vodoničnim vezama i imaju svojstva slična tečnim kristalima. Vodeni slojevi štite kompleks C60(OH)h od uticaja iz okruženja, omogućavaju pravilan prenos ikosaedarskih vibracija na okruženje, a istovremeno sprečavaju toksične efekte C60 na biomolekule. Rečena kompaktna struktura ima dijametar 5-15nm i rastvara se u vodi, predstavljajući amfifilni molekul koji se može koristiti za različite namene. Jedna od glavnih u kozmetici jeste uticaj na oscilatorne Amide-I procese, vodonične veze i solitonski transport signala. 

Štaviše, pokazalo se da je koža tretirana kremom u čijem je sastavu supstanca 3HFWC, izgledala 8-10 godina mlađa nego koža istog ispitanika koja nije bila tretirana. 

Daljim usavršavanjem u TFT nano centru nastala je tzv. 3HFWC – „kvantna kozmetička supstanca” (3H – hidroksiliran, harmonizovan i hiperpolarizovan, F – fulerenska osnova C60 , W – voda, C – kompleks), čija je formula [ C60(OH)36•2016H2O]F/f, koja se proizvodi od vode visoke čistoće (18,2 MΩ) i 99,5% čistog fulerola C60(ON)36 , delovanjem snažnog oscilatonog magnetnog polja. Ova nanokvantna supstanca pripada INCI familiji kozme- tičkih ingradijenata, pod nazivom hydroxylated fullerenes, s tim što je dodata reč „voda” (zbog vodenih slojeva s jakim vodoničnim vezama), pa je novi naziv „Cepterovog” kozmetičkog ingradijenta water –and – hydroxylated fullerenes (hiper harmonizovani fulerol). 

Uređenje-nanokvantne-3FWC-supstance-(C60-OH-groupe-vodeni-slojevi).png
Uređenje nanokvantne 3FWC supstance (C60 , OH groupe, vodeni slojevi)

Desetogodišnja ispitivanja (case study) pokazala su da je nanokvantni 3HFW kompleks, pod imenom Twinkle star, potpuno bezbedan za korišćenje u kozmetičke svrhe! Štaviše, pokazalo se da je koža tretirana kremom u čijem je sastavu sup- stanca 3HFWC, izgledala 8-10 godina mlađa nego koža istog ispitanika koja nije bila tretirana.

Nova kozmetička linija (biće lansirana 2020. godine) zasniva se na savremenoj nanokvantnoj tehnologiji koja deluje prirodnim biofizičkim, a ne biohemijskim mehanizmima, i po tome je jedinstvena na svetskom tržištu kozmetičkih preparata.

Preparati sa 3HFWC usporavaju proces starenja kože:

► Reorganizuju biomolekule i uspostavljaju njihovu optimalnu konformacionu strukturu;

► Povećavaju sadržaj vode u epidermisu regulisanjem optimalnog dovođenja vode iz dermisa;

► Sprečavaju delovanja ultravioletnog zračenja (UV), plavog svetla, zagađenja, elektromagnetnog smoga i drugih štetnih uticaja iz okruženja;

► Sprečavaju pojavu hiperpigmentisanih površina (pega i fleka);

► Usporavaju razvoj celulita i ublažavaju postojeće promene;

► Omogućavaju ubrzano zarastanje rana bez ožiljaka;

► Poboljšavaju teksturu kože delovanjem na kolagene u bazalnoj membrani.
 
Izvor teksta: naučni magazin Galaksija 3/2019
 
Kvantna-kozmetika-(2).png
 

Postavio: 19.11.2019. 11:30:01 Zepter International | sa 0 komentara
Lepota i Zdravlje
Podelite na:

Kolačići

Ovaj sajt koristi 'kolačiće', koji treba da naše prisustvo na internetu učine pogodnim, efikasnim i bezbednim za korisnika, na primer, da ubrzaju navigaciju na sajtu i izmere učestalost pregleda i ukupnu navigaciju. 'Kolačići' su male tekstualne datoteke koje se čuvaju u vašem računaru, kako biste mogli da optimalno koristite našu onlajn prodavnicu. Napominjemo da se neki 'kolačići' prenose sa našeg servera u vaš računar - to su 'kolačići sesije'. Ovi 'kolačići' se automatski brišu iz vašeg računara na kraju sesije pretraživanja Pravila oko 'kolačića'.