Zepter Blog

Kada hladni dani stignu, miris drveta u dimnjacima i topla atmosfera doma deluju idilično. Ipak, iza te zimske slike, krije se ozbiljan problem: tokom grejne sezone kvalitet vazduha drastično opada. Dim koji se diže iz hiljada dimnjaka sadrži mikroskopske čestice koje ne samo da zamagljuju horizont, već ulaze duboko u naša pluća i krvotok, utičući na disajne puteve, srce i imuni sistem. U takvim uslovima, svaka udahnuta čestica postaje važna, a briga o kvalitetu vazduha koji nas okružuje, nužnost. Procene pokazuju da svake godine više od 7 miliona ljudi u svetu prerano umre zbog udisanja zagađenog vazduha, što je više nego od saobraćajnih nesreća i zaraznih bolesti zajedno. Dok se rešenja na nivou sistema sprovode sporo, svako od nas može preduzeti konkretne korake da se zaštiti. Zepter nudi upravo takva rešenja: TherapyAir® iOn i TherapyAir® Smart, prečišćivače vazduha sa višestepenim sistemom filtracije koji efikasno uklanjaju prašinu, čađ, alergene, bakterije i viruse iz prostora u kome živimo i radimo. Za zaštitu van doma, tu je i Myion, nosivi sterilizator koji stvara zaštitno polje negativnih jona oko nas, čisteći vazduh koji udišemo dok smo u pokretu.

Septembar označava početak nove školske godine i novih izazova. Međutim, postoji još nešto što ne piše ni u jednom udžbeniku, a direktno utiče na zdravlje i uspeh dece u školi, vazduh koji udišu u učionicama. Naučna istraživanja pokazuju da što je učionica punija, to su i koncentracije ugljen-dioksida, isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i alergena više, i za preko 25% iznad preporučenih vrednosti. Evropska komisija je sprovela obimno istraživanje pod nazivom SInPHONiE (Mreža opservatorija za zagađenje zatvorenog prostora i zdravlje u školama u Evropi), u okviru kojeg je analiziran kvalitet vazduha u 114 osnovnih škola. Rezultati su pokazali da je čak 85% dece bilo izloženo koncentracijama PM2,5 i PM10 čestica koje su više od granica koje je SZO još pre 20 godina označila kao bezbedne za prevenciju kardiopulmonalnih bolesti.

Prezenteizam je pojava kada su zaposleni fizički prisutni na poslu, ali zbog lošeg zdravlja (u ovom slučaju alergija) nisu u stanju da rade u skladu sa svojim mogućnostima. To je neproduktivan rad koji se akumulira i ima ogroman uticaj na efikasnost. Studije su pokazale da zaposleni sa netretiranim alergijskim rinitisom tokom sezone ambrozije mogu da izgube i do 30% kognitivne efikasnosti (Above Health, 2023). Iako se obično govori o izgubljenim danima bolovanja (u proseku 3-4 dana godišnje zbog alergija), koji jesu značajni, važno je i shvatiti da se dodatni sati neproduktivnog rada takođe kriju i iza prezenteizma. Kod onih bez medikacije, produktivnost može biti i do 10% niža, iako su fizički prisutni u kancelariji (Potens Allergy, 2024).

Kad govorimo o negativnim jonima, najčešće mislimo na jone kiseonika negativnog naelektrisanja. Negativni joni su, preciznije, atomi, ili molekuli koji su dobili jedan ili više elektrona, pa zbog toga imaju višak negativnog naelektrisanja. U pitanju su čestice u vazduhu koje nose negativni električni naboj, a u značajnim koncentracijama su prisutni u prirodnim okruženjima poput šuma, planinskih predela ili obala mora, gde njihova zastupljenost u vazduhu može dostići 10.000 po cm3. Međutim, u urbanim prostorima, njihova koncentracija često pada na manje od 100 po kubnom cantimetru, što je apsolutno nedovoljno za bilo kakav pozitivan doprinos kvalitetu vazduha, te ga čini zagađenim i opasnim po zdravlje. Iz tog razloga negativni joni igraju ključnu ulogu u proćišćavanju vazduha i pozitivno utiču na biološke procese u ljudskom organizmu.