KAKO LED SVETLOST REMETI NAŠ CIRKADIJALNI RITAM I KOJE JE REŠENJE?

Los Anđeles, poznat po sunčanim danima i holivudskoj magiji, nedavno se pridružio Njujorku u ekskluzivnom klubu gradova koji „nikad ne spavaju“, ali ne samo metaforički, već i biološki, zahvaljujući gotovo kompletnoj zameni uličnog osvetljenja LED tehnologijom. Do 2022. godine, 98% uličnih sijalica u ovom gradu prebačeno je na LED, što je uključivalo zamenu oko 140.000 modernih i 20.000 dekorativnih sijalica. Ovaj projekat, započet još 2009. godine, smanjio je potrošnju energije za neverovatnih 63% i smanjio svetlosno zagađenje, menjajući noćni pejzaž grada iz toplog narandžastog u hladniji ton. Međutim, ova ekološki korisna promena nije prošla bez posledica. Mnogi stanovnici se žale na oštru, plavu svetlost koja prodire kroz prozore, izazivajući osećaj neprirodnosti, umor i poteškoće sa spavanjem. Razlog je što LED svetla, posebno ona sa hladnijim tonom (iznad 4000 K), emituju višak plave svetlosti koja u ogromnoj meri remeti cirkadijalni ritam, naš unutrašnji biološki sat koji reguliše san i budnost. Zapravo, grad je postao „budan“, ne samo zbog noćnog života, već i zbog toga što svetlost signalizuje mozgu da je još uvek dan, suzbijajući melatonin i otežavajući oporavak.
 

Ako je Njujork već odavno simbol neprestane energije i noćnog života koji ne jenjava, prelazak na LED učinio je tu titulu još doslovnijom. Fraza „grad koji nikad ne spava“ prvi put se pojavila 1912. u novinskom članku, a popularizovao ju je Frank Sinatra u pesmi „New York, New York“ iz 1979, opisujući večiti puls grada. Međutim, od 2015–2016. godine, kada je NYC DOT zamenio gotovo svih 250.000 uličnih svetiljki LED-om, Njujork je postao doslovno nesposoban da „zaspi“ za mnoge njegove stanovnike. Ovaj projekat doneo je uštede od 14 miliona dolara godišnje, ali sa ogromnim žalbama. Svetla su previše jarka i plava (oko 4000 K), izazivajući neprijatno blještanje, svetlosno zagađenje i poremećaj sna. Između 2013. i 2017. zabeleženo je preko 1.700 prigovora samo za „prejaku svetlost“ u Bruklinu i Kvinsu. Grad je čak morao da menja neke sijalice na blaže varijante, poput onih u naselju Vindzor Teras 2015. godine, nakon upozorenja Američke medicinske asocijacije (AMA). Do 2025. godine, preko 500.000 LED svetiljki je zamenjeno u celoj državi Njujork, ali žalbe se nastavljaju, posebno u mirnijim četvrtima gde svetlo prodire u spavaće sobe. Grad Njujork ne samo da uspešno zadržava svoju titulu, već je ona sada i fiziološki potkrepljena.
 

Prelazak na LED osvetljenje je globalni trend koji nije zaobišao ni Srbiju, gde se slična priča, pored novih beogradskih kvartova, odvija kroz brojne projekte modernizacije uličnog osvetljenja u gradovima poput Subotice, Niša, Kragujevca, Užica, Leskovca i drugih, gde se LED sijalice ugrađuju u nova naselja i postojeće ulice, donoseći uštede i bolju vidljivost. Međutim, tu se javlja značajan problem. U Srbiji ne postoji specifična regulativa koja propisuje tip LED svetla (npr. temperaturu boje ili nivo plavog spektra), što ostavlja prostor za ugradnju hladnih, plavih varijanti bez obzira na uticaj na zdravlje stanovnika. Dok postoje opšte smernice za energetsku efikasnost i zabrana klasičnih sijalica od 2020. godine, nema obaveznih standarda za cirkadijalno prihvatljivo osvetljenje. Ovo je posebno zabrinjavajuće za nova stambena naselja, gde mlade porodice sa malom decom, posebno osetljivom na poremećaje sna i koncentracije, provode dosta vremena izloženi „veštačkom danu“, što će u predstojećem periodu biti izraženo, s obzirom na skraćivanje dana i predstojeći prelazak na zimsko računanje vremena.
 

Od spoljašnjeg LED osvetljenja moguće je sakriti se roletnama, ali problem se nastavlja u zatvorenom prostoru. Naši telefoni, monitori i televizori, svi se oslanjaju na LED tehnologiju sa sličnim plavim spektrom, te nastavljaju da ugrožavaju oči plavom svetlošću, posebno uveče. Brojna istraživanja sugerišu da korišćenje uređaja nakon 20h može suzbiti lučenje melatonina za do 50% i pomeriti cirkadijalni ritam za preko 2 sata, remeteći san bez prestanka. Ovo nas dovodi do suštine problema, a to je da plava svetlost nije samo ulični fenomen, već svakodnevna realnost savremenog života.
 

Cirkadijalni ritam je naš unutrašnji biološki sat koji reguliše cikluse spavanja i budnosti u skladu sa 24-časovnim danom. Ovaj ritam kontrolisan je suprahijazmatičnim jedrom u mozgu, koje reaguje na svetlosne signale iz okoline. Kada su oči izložene plavoj svetlosti, posebno u večernjim satima, mozak dobija signal da je još dan, što suzbija proizvodnju melatonina, hormona ključnog za san. Ovakvo remećenje cirkadijalnog ritma može dovesti do niza problema, uključujući:

Istraživanje objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences pokazuje da večernja izloženost uređajima koji emituju plavu svetlost može značajno potisnuti lučenje melatonina, poremetiti cirkadijalni ritam i produžiti vreme potrebno za uspavljivanje. S druge strane, izveštaj Američke medicinske asocijacije upozorava na potencijalne zdravstvene rizike od prekomerne izloženosti LED osvetljenju bogatom plavom komponentom, uključujući poremećaje sna, ali i šire posledice po zdravlje i dobrobit ljudi. Ovi nalazi naglašavaju potrebu za pronalaženjem ravnoteže između energetske efikasnosti i očuvanja zdravlja.
 

Srećom, postoji rešenje koje omogućava uživanje u prednostima LED tehnologije bez negativnih uticaja na zdravlje – Hyperlight Optics® naočare. Dok većina naočara za zaštitu od plavog svetla na tržištu blokira samo 20-30% plavog spektra, što nije dovoljno za višesatni rad ispred ekrana, ili koristi agresivne filtere koji blokiraju do 95% plavog svetla uz značajnu deformaciju boja, Hyperlight Optics® nude jedinstven pristup. Njihova patentirana tehnologija zasnovana na molekulu fulerena C₆₀ omogućava selektivno filtriranje oko 60% štetnog plavog svetla, dok istovremeno čuva prirodne boje i jasnoću vida. Za razliku od standardnih naočara koje često izazivaju zamor očiju ili menjaju percepciju boja, Hyperlight sočiva sofisticirano balansiraju svetlosni spektar. Ova tehnologija ne samo da štiti oči, već i pomaže u očuvanju prirodnog cirkadijalnog ritma. Krajnji rezultati su:

Hyperlight Optics® naočare su prilagođene savremenom načinu života, gde smo svakodnevno okruženi LED rasvetom, telefonima i ekranima.
 

Tehnologija fulerena u Hyperlight® sočivima je ono što ih izdvaja. Fuleren C₆₀, molekul oblika sličnom fudbalskoj lopti, sastavljen od ugljenika, omogućava precizno filtriranje plavog svetla bez gubitka kvaliteta vida. Dok većina drugih naočara ili previše zatamnjuje ili potpuno uklanja određene boje, Hyperlight® postiže idealnu ravnotežu blokirajući dovoljno plavog svetla da u potpunosti zaštiti, ali ne toliko da naruši prirodnu percepciju. Ovo čini Hyperlight Optics® idealnim izborom ne samo za one koji provode sate ispred ekrana, već i za sve koji žele zaštitu u okruženjima sa veštačkim osvetljenjem.

Dok gradovi širom sveta vode put ka energetski efikasnijem svetu zamenom tradicionalnog osvetljenja LED tehnologijom, važno je prepoznati i adresirati izazove koje ova promena donosi. Hladnija, plava LED svetlost, iako štedi energiju, može narušiti naš cirkadijalni ritam i uticati na zdravlje, pritom u Srbiji, nedostatak regulative za nova naselja samo pojačava rizik. Hyperlight Optics® naočare nude elegantno i moderno dizajnirano rešenje, kombinujući naprednu tehnologiju sa praktičnošću, omogućavajući nam da zaštitimo svoje oči, san i opšte blagostanje. U svetu prepunom veštačke svetlosti, one su ključ za očuvanje mentalne, fiziološke i vizuelne ravnoteže, dok istovremeno možemo uživati u prednostima modernog života.