ZABLUDA O VODI: FILTRACIJA NIJE ISTO ŠTO I PREČIŠĆAVANJE

Piše: Peđa Eraković

Kod većine ljudi proces razmišljanja o kvalitetu vode završi se kupovinom filtera. I to ima smisla na prvi pogled. Filter je osetno rešenje, jer voda izgleda bolje, ukus je prijatniji, uz pretpostavku da je nešto dobro urađeno.

Ali upravo tu nastaje zabluda koja zdravlje može koštati godinama.
 

Voda na putu od izvora do slavine prolazi kroz cevovod star i po nekoliko decenija, tretira se hlorom i drugim hemikalijama, a usput u nju dospevaju i supstance iz samih cevi. Ono što stigne do čaše nije samo H₂O. U njoj mogu biti rastvoreni teški metali poput olova i arsena, ostaci pesticida i farmaceutskih supstanci, hormonski disruptori, mikro- i nanoplastika. Ne menjaju boju. Ne menjaju miris. Ne menjaju ukus.

A sve ulaze u organizam svakog dana.

Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje je analiziralo uzorke vode iz 14 zemalja pokazalo je da 83% uzoraka vode iz slavine sadrži čestice plastike. U evropskim zemljama taj procenat iznosi 72%. U Srbiji situacija ne zvuči bolje. Naprotiv. Prema analizi instituta Batut, svaki treći javni vodovod ne zadovoljava propisane standarde. U pojedinim opštinama fizičko-hemijska neispravnost beleži se u više od 70% uzoraka. Beograd je, uzgred, jedina evropska prestonica koja ispušta nefiltrirane otpadne vode direktno u Dunav.
 

Filter na slavini, ili bilo koji sistem zasnovan na aktivnom uglju i mehaničkim membranama, radi samo jedan posao: zadržava čestice i deo hlora. To nije beznačajno. Ali tu staje.

Problem je u tome što teški metali, farmaceutski ostaci i nanoplastika nisu u obliku čestica, već su rastvoreni u vodi na molekularnom nivou. Za običan filter su nevidljivi. Prisutni su u njoj isto kao u vodi koja nije ni prošla kroz filter.

Rezultat je voda koja izgleda i miriše bolje, ali čiji se sastav nije suštinski promenio. Kupili smo osećaj sigurnosti, a ne sigurnost.
 

Filtracija popravlja utisak o vodi. Prečišćavanje menja ono što voda zaista jeste.

Prečišćavanje znači kontrolu sastava, odnosno uklanjanje i onoga što se ne vidi, ne miriše i ne oseća. Jedini princip koji to danas radi pouzdano i sistemski je reverzna osmoza.

Reverzna osmoza funkcioniše kroz membranu čije su pore toliko sitne da propuštaju isključivo molekule vode, dok praktično sve rastvorene supstance ostaju sa druge strane. Teški metali, bakterije, virusi, mikro- i nanoplastika, farmaceutski ostaci ostaju zadržani na membrani. Ono što prolazi je voda čiji sastav ne zavisi od sistema kroz koji je prošla.
 

Ovde se redovno javlja isti prigovor: reverzna osmoza uklanja i minerale, pa je takva voda „mrtva“ ili štetna. Ovo je mit koji opstaje uprkos svemu što znamo o ishrani i fiziologiji.

Da li ste znali?

Postoji popularna tvrdnja da „mrtva voda“ bez minerala doslovno izvlači minerale iz kostiju i tkiva. Ovo je fiziološki neodrživo, jer čim voda dođe u kontakt sa pljuvačkom i elektrolitima, njen osmotski potencijal se momentalno izjednačava sa okruženjem. Ne postoji mehanizam kojim bi čaša vode „pokupila“ minerale iz kostiju. Mit o „mrtvoj vodi“ najčešće promoviše marketing jeftinijih rešenja koja ne mogu da ponude isto što i reverzna osmoza pruža, pa je diskredituju. Ne nauka.

Minerali koje organizam koristi (kalcijum, magnezijum, kalijum) dolaze iz hrane, ne iz vode. Količine minerala iz čaše vode su zanemarljive u poređenju sa onim što unesemo obrokom. Voda nije tu da nadoknađuje minerale. Uloga vode je da bude čista, a ne dodatni izvor supstanci koje telo mora da obradi ili eliminiše.

Voda bez teških metala, bez ostataka lekova i bez nanoplastike nije „mrtva voda“. To je voda koja ne opterećuje organizam.
 

Jedna čaša nije problem. Ta količina sa tragovima olova ili farmaceutskih ostataka neće izazvati vidljive posledice. Problem je u tome što istu vodu pijemo svaki dan, kuvamo u njoj i dolazimo s njom u kontakt kroz kožu tokom tuširanja. Ono što unesemo danas, unosimo i sutra. I tako činimo godinama. Toksikologija ima termin za to: kumulativni efekat. Supstance koje telo ne može u potpunosti da eliminiše se nakupljaju. Posledice se manifestuju polako, najpre kao hronični umor, a zatim kroz probleme sa kožom, opterećenje bubrega, hormonski disbalans.

Ne biramo kad nam se voda pije, jer pijemo je svaki dan. I svaki dan u organizam ulazi ono što se u njoj nalazi.
 

Zepter sistemi EdelWasser i AqueenaEvo zasnovani su na reverznoj osmozi i višestepenim sistemima filtracije koji zajedno obezbeđuju kontrolu sastava vode, ne samo bolji ukus. EdelWasser funkcioniše bez električne energije, oslanjajući se na pritisak iz vodovodnog sistema. AqueenaEvo je projektovan za veće domaćinstvo ili poslovni prostor, sa direktnim protokom bez rezervoara i odnosom čiste i otpadne vode koji je višestruko povoljniji od standardnih uređaja na tržištu.



Jeftiniji filter menja ukus. Reverzna osmoza menja sastav.

U tim okolnostima jasno je šta je racionalan izbor.

I taj izbor je razlika koja se vidi odmah, a efekti se mere godinama.

Registrujte se u ZepterClub i ostvarite:
 
Privilegovanu kupovinu: od −5% do −40%
Premije za preporuku: do 10% na kupovine preporučenih članova
Status biznis partnera: prodaja i posredovanje uz proviziju od 5% do 40%
Dodatne benefite (posebni uslovi za Zepter hotele, BIOPTRON® tretmane, zdravstvene i stomatološke usluge i Operu i teatar Madlenianum)
 
Registracija u ZepterClub je besplatna i neobavezujuća, a navedene pogodnosti mogu se koristiti odmah i trajno.