TANJIR KOJI JE BIO PREVIŠE DOBAR DA BI OSTAO NA STOLU

(Royal Gold Cream)

Postoje trenuci u diplomatiji kada savršeno ispoštovan protokol ipak popusti pred ljudskom prirodom. Jedan takav trenutak prepričao je bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d’Esten gostujući u emisiji Sacrée soirée, govoreći o tradicionalnim večerama za ambasadore akreditovane u Parizu.

I prethodni francuski predsednici, Šarl de Gol i Žorž Pompidu, ali i Fransoa Miteran i drugi koji su došli nakon d’Estena, održavali su običaj koji traje i danas, a to je da se na tim večerama koristi najfiniji državni porcelan iz manufakture Sèvres. Reč je o starim, retkim i izuzetno vrednim servisima, koji se nisu čuvali samo u vitrinama, već su služili jednoj jasnoj svrsi, a to je da Francuska, i kroz detalje, pokaže svoje kulturno i istorijsko dostojanstvo.

D’Esten je priznao da mu nikada nije bilo sasvim prijatno kada bi video to posuđe na stolu. Ne zbog gostiju, već zbog straha da se nešto ne ošteti. Ipak, smatrao je da je važno da se upravo tim porcelanom posluži večera, jer simboli države moraju da se ističu svakom prigodom.
 

Veče je proteklo bez ijednog incidenta. Ambasadori su ispraćeni ka izlazu, rukovanja su završena, razgovori privedeni kraju. A onda mu je prišao jedan od šefova osoblja Jelisejske palate sa rečenicom koja je zvučala gotovo neverovatno:

„Gospodine predsedniče, jedan ambasador je ukrao tanjir.“

Reakcija je bila trenutna i očekivana. To je nemoguće. Takve stvari se ne dešavaju. Ne na tom mestu. Ne u toj prilici. Međutim, zaposleni ga je smirio kratkim odgovorom:

„Ne brinite. Tanjir je već vraćen.“

Na pitanje kako, usledilo je objašnjenje koje savršeno oslikava duh diplomatije. Ambasador je diskretno ispraćen do predvorja, gde mu se zaposleni obratio smireno i učtivo:

„Vaša ekselencijo, dozvolite da vam se izvinim zbog nespretnosti posluge. Jedan od poslužitelja je, primetio sam, greškom ispustio tanjir u vaš prsluk ispod sakoa.“

Tanjir je vraćen. Bez optužbi. Bez neprijatnosti. Uz osmeh.

Ne znamo iz koje zemlje je bio ambasador koji je, makar na trenutak, poželeo da zadrži tanjir sa državne večere. Ali jedno je sigurno: takav poriv ne izaziva prosečno posuđe.

U Zepteru taj poriv savršeno razumemo.
 

Ako bismo danas tražili Zepter porcelan koji bi bez ikakvih prilagođavanja prošao državni protokol jedne evropske prestonice, izbor bi bio jasan.

Royal Gold Cream prirodno se nameće kao prvi kandidat. Svetla, kremasta osnova, diskretni zlatni detalji i odmeren odnos elegancije i topline podsećaju na trpeze francuskih dvorova i tokom zvaničnih večera. To je autoritativan porcelan koji oplemenjuje prostor, namenjen prilikama u kojima se ozbiljnost podrazumeva.

Drugi set koji se organski nadovezuje na ovu priču je Flora. Njeni cvetni motivi nose snažnu istorijsku simboliku. Evropski porcelan XVIII veka, a naročito manufaktura Sèvres, bio je poznat po botaničkim dekoracijama koje su spajale umetnost, nauku i prestiž. Flora upravo tu tradiciju prenosi u savremeni dom, podsećajući da sto nije samo mesto za obrok, već i za razgovor, znanje i kontinuitet.

Jedan set govori jezikom protokola. Drugi jezikom umetnosti. Zajedno, oni objašnjavaju zašto je porcelan oduvek bio mnogo više od običnog posuđa.
 

Iako deli istu plemenitu lozu i besprekoran kvalitet izrade sa servisima koji krase svetske dvorove, Zepter porcelan ima moderniju misiju. Umesto nemog eksponata u vitrini, Masterpiece kolekcija je „živa umetnost“ namenjena svakodnevnom uživanju.

Iz tog razloga Zepter nudi mogućnost kupovine pojedinačnih elemenata, a ne isključivo kompletnih setova. Ako se neki tanjir razbije ili ošteti, ne morate menjati ceo servis. Ukoliko vam nedostaje baš jedan komad, možete ga jednostavno dokupiti.

A ako se, u nekoj modernoj verziji ove anegdote, neko previše veže za vaš tanjir, nema potrebe za diplomatskim intervencijama. Novi komad je uvek dostupan.

(Flora)

Priča o tanjiru iz Jelisejske palate ostala je zapamćena jer govori jednostavnu istinu: pravi kvalitet uvek izaziva želju da traje duže od trenutka u kome je viđen.

Zepter porcelan je stvoren sa tom idejom. Ne da se iznosi samo u posebnim prilikama, već da postane deo svakodnevice. Da se koristi, deli, ponekad i pogreši – ali da traje.

Jer na kraju, najvrednije stvari nisu one koje se čuvaju pod staklom, već one koje ostaju sa nama za stolom.