Voda je oduvek bila najveći paradoks ljudske istorije. Bez nje nema života. Ali kada je prljava, nema ni veće opasnosti po čoveka od nje. Ovo nije preterivanje. Pre modernih ratova, pre atomskih bombi, voda je odnosila više života nego svi ratovi, glad i kuga zajedno. Samo u 19. veku četiri pandemije kolere ubile su preko 40 miliona ljudi. Do devedesetih godina prošlog veka, svakog dana je od prljave vode umiralo 25.000 dece, što je čak 9 miliona godišnje. Danas, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, još uvek 1,4 miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje dolaze isključivo putem vode. To je jedno dete na svakih 45 sekundi. Zato je borba za čistu vodu najduža bitka koju je čovečanstvo ikada vodilo. Danas, ipak, možemo da proglasimo pobedu. U svojoj kuhinji.

Stanovnici Srbije svakodnevno udišu prekomerno zagađen vazduh, a upravo deca trpe najteže posledice: usporen razvoj pluća, narušen imunitet i oštećenje mozga u najosetljivijem periodu života. Na to nas ponovo i vrlo jasno upozorava tekst nedavno objavljen u Politici, oslanjajući se na epidemiološke podatke i višegodišnje trendove koji pokazuju da je nivo zagađenja u našoj zemlji opasno visok i da takav ostaje iz godine u godinu.