Zepter Blog
Piše: Jelena Smiljanić, psiholog
Vekovima unazad zapažana je veza između nervnog rastrojstva i duševnog poremećaja s jedne, te kulturnog stvaralaštva sa druge strane. Priroda tog odnosa proučava se intenzivno unazad dva veka. Francuski teoretičar Sen Simon (1760–1825), i sam pateći od halucinacija, piše tezu „Ludilo je krajnja egzaltacija duše, neophodna za stvaranje velikih dela“.
U svom delu „Genije i ludilo“ iz 1863. godine čuveni italijanski lekar Čezare Lombrozo (1835–1909) izneo je mnoge patografske podatke istaknutih kulturnih stvaralaca. Zamerano mu je na površnosti, nekritičnosti i potpunom izjednačavanju nadarenosti i poremećaja kod stvaralaca.
Francuski pisac Mišel Korde (1869–1937) i lekar Žozef Grase (1849–1918) stvaraju pojam „poluludila“ (demi-folie) čime označavaju ličnosti poremećenog duha sa očuvanim umom odnosno stvaralačkom sposobnošću. Smatrali su da su „poluludi“ u stvari viša bića, ljubimci neba nadahnuti od bogova i odgovorni za napredak čovečanstva.
Do današnjeg dana nije ujednačeno mišljenje o uzročno-posledičnoj vezi mentalnog zdravlja i stvaralaštva, jer je ta veza složena, ali i zato što su se detalji o psihičkim problemima krili, kako se ne bi naškodilo ugledu istaknutih umetnika. Ostalo je nejasno zašto većina ljudi sa sličnim duševnim poremećajima kao genijalci, nemaju i njihove nadahnute sposobnosti, kao i zašto se genijalnost ne ispoljava kod sve dece rođene u istoj porodici i odrasle pod sličnim uslovima?
Odgovor bi mogao biti da je razvoj svake jedinke individualan, retko ravnomeran i harmoničan, što za posledicu ima atrofiju jednih i hipertrofiju drugih gena, nosioca duhovnosti.
Svakako, da nema patnje ne bi bilo ni stvaranja. Stanje ravnoteže, balansa i mira ne zahteva izlazak iz „zone komfora“, ne zahteva delanje. Uživanje „uspavljuje“ i „zatupljuje“ stvaralačke sile.
Genijalni kulturni stvaraoci imaju uglavnom stradalnički život. Veliki francuski filozof Denis Didro (1713–1784) rekao je „Кada priroda stvara genijalnog čoveka, ona mu pripaljuje buktinju na glavi i isprati ga u život rečima: Idi, budi nesrećan...!“
Neki primeri duševnih poremećaja kod velikana su:
Vekovima unazad zapažana je veza između nervnog rastrojstva i duševnog poremećaja s jedne, te kulturnog stvaralaštva sa druge strane. Priroda tog odnosa proučava se intenzivno unazad dva veka. Francuski teoretičar Sen Simon (1760–1825), i sam pateći od halucinacija, piše tezu „Ludilo je krajnja egzaltacija duše, neophodna za stvaranje velikih dela“.
U svom delu „Genije i ludilo“ iz 1863. godine čuveni italijanski lekar Čezare Lombrozo (1835–1909) izneo je mnoge patografske podatke istaknutih kulturnih stvaralaca. Zamerano mu je na površnosti, nekritičnosti i potpunom izjednačavanju nadarenosti i poremećaja kod stvaralaca.
Francuski pisac Mišel Korde (1869–1937) i lekar Žozef Grase (1849–1918) stvaraju pojam „poluludila“ (demi-folie) čime označavaju ličnosti poremećenog duha sa očuvanim umom odnosno stvaralačkom sposobnošću. Smatrali su da su „poluludi“ u stvari viša bića, ljubimci neba nadahnuti od bogova i odgovorni za napredak čovečanstva.
Do današnjeg dana nije ujednačeno mišljenje o uzročno-posledičnoj vezi mentalnog zdravlja i stvaralaštva, jer je ta veza složena, ali i zato što su se detalji o psihičkim problemima krili, kako se ne bi naškodilo ugledu istaknutih umetnika. Ostalo je nejasno zašto većina ljudi sa sličnim duševnim poremećajima kao genijalci, nemaju i njihove nadahnute sposobnosti, kao i zašto se genijalnost ne ispoljava kod sve dece rođene u istoj porodici i odrasle pod sličnim uslovima?
Odgovor bi mogao biti da je razvoj svake jedinke individualan, retko ravnomeran i harmoničan, što za posledicu ima atrofiju jednih i hipertrofiju drugih gena, nosioca duhovnosti.
Svakako, da nema patnje ne bi bilo ni stvaranja. Stanje ravnoteže, balansa i mira ne zahteva izlazak iz „zone komfora“, ne zahteva delanje. Uživanje „uspavljuje“ i „zatupljuje“ stvaralačke sile.
Genijalni kulturni stvaraoci imaju uglavnom stradalnički život. Veliki francuski filozof Denis Didro (1713–1784) rekao je „Кada priroda stvara genijalnog čoveka, ona mu pripaljuje buktinju na glavi i isprati ga u život rečima: Idi, budi nesrećan...!“
Neki primeri duševnih poremećaja kod velikana su:
- Dante Aligijeri – histerija, megalomanija, erotomanija
- Torkvato Taso – psihoza (halucinacije vida i sluha)
- Ludvig van Betoven – opsesivno-kompulsivni poremećaj, hipohondrija, melanholija, migrene, alkoholizam, mizantropija
- Mikelanđelo Buonaroti – psihopatija, manija gonjenja
- Volfgang Amadeus Mocart – manija gonjenja, halucinacije
- Hektor Berlioz – neuropatije, fobije, ekstremne promene raspoloženja
- Rihard Vagner – psihopatija, kleptomanija, manija veličine
- Emil Zola – opsesije, fobije
- Vinsent van Gog – psihoza
- Petar Iljič Čajkovski – depresija, hipohondrija
- Vilijam Šekspir – sociopatija, depresija
- Žan Baptist Molijer – neurastenija
- Johan Volfgang Gete – bipolarni afektivni poremećaj
- Aleksandar Sergejevič Puškin – hipohondrija, psihastenija
- Šarl Bodler – sadizam, mizantropija, zavisnost od opijata i alkohola
Spisak se, nažalost, može produžiti unedogled.
Da li je stradalništvo cena koja se mora platiti za inspiraciju?
Iako nas istorija uči da je stvaralačka iskra često tinjala u mraku lične patnje, savremena nauka nas podseća da genijalnost ne mora biti u sukobu sa unutrašnjim mirom. Naprotiv, kognitivne funkcije i kreativni potencijal dostižu svoj vrhunac onda kada je naš organizam u stanju homeostaze, odnosno savršenog biološkog balansa.
Zato u klinici MedicRada, uz podršku inovativnih Zepter tehnologija, verujemo u prevenciju koja čuva taj balans. Hiperpolarizovana svetlost kakvu pruža medicinski sertifikovani aparat BIOPTRON® deluje direktno na naše biološke ritmove, stabilizuje nivoe serotonina i pomaže organizmu da se regeneriše od mentalnog napora. Ovakva harmonizacija duha i tela čuva „buktinju“ genijalnosti, dajući joj stabilno gorivo da traje dugo i sija bez cene stradalništva.
Autorka teksta je diplomirani psiholog sa osamnaest godina iskustva u radu sa adolescentima i odraslima, zaposlena na klinici MedicRada.
Registrujte se u ZepterClub i ostvarite:
- Privilegovanu kupovinu: od −5% do −40%
- Premije za preporuku: do 10% na kupovine preporučenih članova
- Status biznis partnera: prodaja i posredovanje uz proviziju od 5% do 40%
- Dodatne benefite (posebni uslovi za Zepter hotele, BIOPTRON® tretmane, zdravstvene i stomatološke usluge i Operu i teatar Madlenianum)
Registracija u ZepterClub je besplatna i neobavezujuća, a navedene pogodnosti mogu se koristiti odmah i trajno.
