Zepter Blog

Psihološki testovi su veoma korisno oruđe koje služi da bi se napravila psihološka procena pojedinca, a zatim i plan tretmana. Ako znamo da popunjavanje testovnog materijala podrazumeva određenu dozu introspekcije i razvijenost apstraktnog mišljenja, a to nije svojstveno deci u ranom uzrastu, postavlja se pitanje kako možemo proceniti dečiju ličnost. Intervju jeste dobar način, ali svakako nije dovoljan. Posmatrajući dečije crtanje došlo se do zaključka da crteži nastaju spontano, te da kroz njih deca iskazuju osećanja, razrađuju traume, nejasne pojave inkorporiraju u svoj svet. Pomoću crteža saznajemo o odnosima u grupi kojoj dete pripada, a praćenjem određenih parametara dobijaju se i informacije o nivou intelektualnog razvoja deteta (npr. Gudinaf-Haris crtež ljudske figure).

Vekovima unazad zapažana je veza između nervnog rastrojstva i duševnog poremećaja s jedne, te kulturnog stvaralaštva sa druge strane. Priroda tog odnosa proučava se intenzivno unazad dva veka. Francuski teoretičar Sen Simon (1760–1825), i sam pateći od halucinacija, piše tezu „Ludilo je krajnja egzaltacija duše, neophodna za stvaranje velikih dela“.

U svom delu „Genije i ludilo“ iz 1863. godine čuveni italijanski lekar Čezare Lombrozo (1835–1909) izneo je mnoge patografske podatke istaknutih kulturnih stvaralaca. Zamerano mu je na površnosti, nekritičnosti i potpunom izjednačavanju nadarenosti i poremećaja kod stvaralaca.