Zepter Blog

Kada kupujete unapred pripremljenu hranu, higijenska obrada, skriveni dodaci za povećanje mase i sredstva za produženje roka trajanja ostaju van vašeg vidokruga. Dve namirnice to pokazuju najilustrativnije: mleveno meso i rogač.

Mleveno meso koje kupujemo unapred upakovano u prodavnicama retko dolazi od jedne životinje. Najčešće je reč o mešavini ostataka od različitih delova, ponekad i različitih vrsta mesa, koja prolazi kroz više faza obrade pre nego što dođe do police. Svaka od tih faza nosi rizik od unakrsne kontaminacije. Dodaju se fosfati da bi meso zadržalo vodu i izgledalo svežije, soli da bi se produžio rok trajanja, a ponekad i boje da bi ružičasta nijansa prekrila stvarno stanje sirovine. Procenat masnoće na deklaraciji često ne odgovara stvarnosti, jer se meri pre dodavanja vode.

Ove sistemske nepravilnosti potvrđuju i brojne nezavisne analize organizacija poput Consumer Reports-a, dok izveštaji institucija kao što je američka FDA, ali i domaća udruženja poput NOPS-a, redovno ukazuju na visok rizik od unakrsne kontaminacije i odstupanja od deklarisanog sastava u velikim industrijskim postrojenjima.

Mikroplastika, nanoplastika, teški metali, ostaci pesticida, hlora, takozvana „forever chemichals“ jedinjenja, pojmovi su na koje sve više obraćaju pažnju ljudi koji vode računa o kvalitetu vode. Posledično, ovo dovodi do toga da mnogi biraju najbolja rešenja za prečišćavanje, odnosno ona zasnovana na reverznoj osmozi, tehnologiji koja se danas smatra jednim od najsigurnijih načina uklanjanja zagađivača iz vode.

Međutim, nakon tog neophodnog koraka, većina ljudi napravi jednu važnu grešku.

Čak i kada pravilno rešimo pitanje prečišćavanja, kvalitet vode možemo veoma brzo narušiti sopstvenim svakodnevnim navikama. Načinom zagrevanja. Materijalima sa kojima voda dolazi u kontakt. Flašama i posudama u kojima je nosimo. Temperaturom na kojoj pripremamo napitke.